Savremeno voćarstvo
Autor: Miladin M. Šoškić
U ovo, drugo izdanje, autor je uneo mnoge izmene: dodao je neke nove tekstove,
a neke izostavio, ne menjajući strukturu knjige znalački i dobro odmerenu u prvom izdanju.
Naime, uneti su novi statistički podaci o površinama i prinosima za sve važne voćne vrste.
Dodati su botanički opisi i privredni značaj za 11 sorti krušaka, šest sorti šljiva,
tri sorte kajsija i pet sorti trešanja.
Za mnoge sorte voća dati su podaci o tome kako su i kada stvorene
(godina, selekcionari, roditelji), sklonost prema partenokarpiji, klijavosti polena,
oprašivanju i oplodnji, otpornosti prema nekim prouzrokovačima bolesti i prema štetočinama,
afinitetu prema vegetativnim podlogama itd.
Sa druge strane, u delu knjige gde je reč o prouzrokovačima bolesti i štetočinama voćaka
i njihovom suzbijanju, izostavljeni su preparati koji mogu da se koriste.
Ostavljeno je da se proizvođač ili drugi korisnik knjige o tome obavesti iz drugih publikacija,
koje svojim češćim objavljivanjem prate uvođenje u proizvodnju najnovijih sredstava za zaštitu.
Na taj način ova knjiga je postala izvor naučnih saznanja i sredstvo za proizvodnju.
Voćarstvo je primenjena nauka izrazito agrobiološkog karaktera.
Obuhvata preko dvadeset voćnih vrsta s velikim brojem sorti raznovrsnih po istorijskom postanku
i biološko-privrednim osobinama, pa otuda i vrlo osetljive prema uslovima života i gajenja.
Voćarstvo ima zadatak da proučava biološke i morfološke osobine pitomih voćaka, ekološke činioce,
načine razmnožavanja i negovanja. Kao takvo, voćarstvo je ogranak arborikulture,
koja se bavi proučavanjem uslova i načina gajenja svih drvenastih biljaka (ukrasnog šiblja, šumskog drveća itd.).
Nikada ranije u svojoj mnogovekovnoj istoriji voćarstvo nije bilo izloženo velikim revolucionarnim promenama
kao u poslednjih trideset godina. Brz razvitak voćarstva uslovljen je naučnim i tehničkim progresom.
U prvom planu su intenzifikacija i mehanizacija u voćarstvu,
zatim menjanje sortimenta i uvođenje u prozvodnju novih kvalitetnijih sorti sa većim biološkim potencijalom,
iznalaženje novih i ekonomičnih sistema gajenja i formiranje odgovarajuće krune prilagođene vrsti,
sorti i ekološkoj sredini, kao i rezidba, obrada, đubrenje, navodnjavanje i zaštita voćaka od bolesti i štetočina.
Za privredu naše zemlje voćarstvo je od vrlo velikog značaja, Voćarska proizvodnja i trgovina po važnosti
i vrednosti jednaka je s onom u ratarstvu, stočarstvu i povrtarstvu.
U našoj zemlji postoje odlični prirodni uslovi za gajenje skoro svih vrsta voćaka.
Pod povoljnim klimatskim uslovima voćke veoma dobro uspevaju i na relativno strmim nagibima.
Dobro negovane voćke daju velike prinose po jedinici površine (do 5 i više vagona).
Sveži plodovi voćaka su gotovo nezamenljiva, zdrava hrana, koja vrlo često ima i lekovito dejstvo i terapeutsku vrednost.
Vrednost plodova zasniva se na znatnim količinama šećera (fruktoza, glukoza i saharoza) i mineralnih soli, kiselina i vitamina.
Sveži plodovi sadrže obično oko 15% šećera, a kesten i do 35% ugljenih hidrata.
Grožđani šećer (glukoza) i voćni šećer (levuloza ili fruktoza), iako su istog hemijskog sastava, nisu iste slasti.
Ako se slast običnog šećera označi sa 100 onda grožđani šećer ima slast 74 a voćni 173.
Kod jabuke, breskve, kajsije i banane preovlađuje redukovani šećer (glukoza i levuloza-fruktoza)
i saharoza u skoro podjednakim količinama. Kod trešnje, višnje, ribizle,
maline i plodova drugog sitnog voća preovlađuje redukovani šećer, sa malo saharoze.
U grožđu i smokvi preovlađuje redukovani šećer, dok kod ananasa ima više saharoze.
Od kiselina kod jabuke, kruške, trešnje, višnje, breskve, kajsije i šljive preovlađuje jabučna kiselina (80-90%).
Kod grožda preovlađuje vinska kiselina, a onda jabučna i samo malo limunske. Kod ribizle, limuna,
pomorandže preovlađuje limunska kiselina (oko 4/5 ukupnih kiselina).
Plodovi, naročito jabuke sadrže tzv. trpke materije (tanin, neki sastojci koji sačinjavaju boju
i drugi sastojci koji su manje poznati).
Od mineralnih materija najviše ima kalijuma. Kalijumove soli se apsorbuju u našim tkivima a pre svega u mišićima.
Od jedinjenja kalcijuma najviše ima kalcijum-karbonata (1,5-2,7 g na 1 kg ploda), zatim kalcijum-fosfata i magnezijum-sulfata.
Plodovi voća najviše sadrže vitamin C, a onda vitamin A (karotin), B (aneurin), B2 (laktoflavin).
U toku razvića plodova odvijaju se razne hemijske promene usled čega se menja njihov hemijski sastav,
od čega zavisi i kvalitet plodova.
575 str., tvrd povez,latinica,format 25 cm
Cena:2.500 din.
Cena sa popustom:1.500 din.
